Парк природе „Палић”

Парк природе "Палић"

Парк природе „Палић” обухвата плитко низијско језеро Палић и део насеља Палић. Чине га природне вредности (језеро Палић, Велики парк) и културне вредности (више објеката Бање Палић из друге половине 19. века).

100_1.jpg

Лековитост муља алкалног степског језера је утицала на то да се почетком 19. века сагради Бања Палић. Велики парк, основан 1840. године, представља вредан објекат са гледишта пејсажне архитектуре. До данас је сачувао изворне елементе, делом необарокни, а делом пејсажни стил, али је истовремено остао важно станиште за шумске врсте животиња, међу којима су најбројније птице и слепи мишеви. Природна вегетација (влажне ливаде, слатине) је очувана у фрагментима, само у зони Тапшиног канала и понегде уз обалу. Палићко језеро, његова четири сектора, су данас измењен екосистем еутрофног карактера, којим се управља у циљу усаглашавања функције пријемника пречишћених вода и очувања традиционалне туристичке улоге.

Фаунистички подаци указују да мозаик антропогених и измењених природних станишта Парка природе служи као последње прибежиште угроженим врстама, чија су станишта уништена уређивањем вода и ширењем шумских и воћарских монокултура на Суботичко–Хоргошкој пешчари. Језеро се налази на источном миграторном путу птица селица па је до сада забележено више од 200 врста птица међу којима је и 176 строго заштићених врста. Највреднија станишта су тзв. „Птичија острва“ у 2. сектору где је једино гнездилиште црноглавог галеба (Ларус меланоцепхалус) у Србији. Остаци влажних станишта уз обалу и само језеро омогућују опстанак заштићеним врстама водоземаца и птица водених станишта као што је водомар (Алцедо аттхис). Еколошки комплекс Палићког и Лудашког језера има и кључну улогу у опстанку видре у сливу Киреша.

Туристички комплекс обухвата северну и северо-источну обалу и део је заштићене културно-историјске целине са бројним примерима архитектуре сецесије. Зоо врт са преко 50 врста животиња, уређен је као арборетум са више од 270 врста дрвећа и грмља, на површини од 10 ха. У њему од 2005. године ради Прихватилиште за дивље животиње по међународно прихваћеним стандардима.


   
  

Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке, и ране врсте травних заједница.
Степско језеро Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији.

Прочитајте више

Делатност

Јавно предузеће основано је ради обављања делатности од општег интереса - управљања заштићеним подручјима, у складу са актима о заштити, донетим на основу закона којим се регулише заштита природе, а којима је јавно предузће одређено за управљача.

Чуварска служба

Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју обезбеђује управљач, преко чувара заштићеног подручја

Пољочуварска служба

Пољочуварска служба послује тек од јуна 2016. године. Пољочуваска служба се тренутно састоји од десет чланова: осам пољочувара, координатора и руководиоца.

Расадник

Расадник цвећа и дендроматеријала на Палићу постоји у склопу Великог парка још од друге половине XИX века (1862. год.) када је формиран за потребе парка који је подигнут 1842. године.

Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза

Лудашко језеро се налази на северу Војводине на територији општине Суботица у близини државне границе са Мађарском. На обали језера су смештена насеља Лудаш- Шупљак, Хајдуково и Носа.

Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза

Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела.

Посетилачка стаза у СРП "Селевењске пустаре"

Некада традиционално виноградског подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака.