PIO "Kanjiški jaraši"

Предео изузетних одлика Кањишки јараши

Предео изузетних одлика „Кањишки јараши” стављен је под заштиту 2023. године Одлуком о заштити заштићеног подручја Предео изузетних одлика „Кањишки јараши”, („Службени лист АПВ” број 35/2023). Према Одлуци, заштићено подручје обухвата површину од 3.472,17 ха + 5.418 ха заштитне зоне. Припада II категорији заштите, као заштићено подручје од покрајинског значаја. Према класификацији Међународне уније за заштиту природе (IUCN) потпада у IV категорију – Подручја управљања стаништима и врстама (Habitat and species management area). Ово подручје има и међународни значај, као Међународно значајно подручје за биљке (IPA - Important Plant Area) и Међународно значајно подручје за птице (IBA Important Bird Area) – Суботичка језера и пустаре (RS002IBA) укључено је као део Северобачког региона значајног по својој богатој орнитофауни. За Управљача заштићеног подручја одређено је Јавно предузеће „Палић – Лудаш“ које се стара и о осталим заштићеним природним добрима на подручју општине Суботица и делом општине Кањижа.

            Основна вредност подручја је то што обухвата највећи комплекс слатинских пашњака на десној обали реке Тисе и највећу очувану просторну целину слатина у Бачкој са ерозијом формираним микрорељефом и спектром заслањених станишта од сланих мочвара до благо заслањене степске вегетације. Као последице географског положаја, на подручју Кањишких јараша делују посебни климатски и хидролошки услови који стварају и трајно одржавају јединствени комплекс слатина са ерозијом формираним микрорељефом и спектром заслањених станишта од сланих мочвара до благо заслањене степске вегетације, а у саставу флоре присутни су и панонски ендеми и субендеми. Панонске слатине се, због ограниченог распрострањења, специфичности и рањивости, убрајају у станишне типове приоритетне за заштиту у Србији и у Европи. Разноврсна структура биљног покривача, неопходна за опстанак угрожених врста одржава се традиционалним пашарењем. Домаће животиње, као саставни делови ланаца исхране, обезбеђују кључне ресурсе за бројне врсте бескичмењака, који чине хранидбену базу водоземаца, гмизаваца и птица. Простор Кањишких јараша је репрезентативни пример културног предела, чија је карактеристична структура настала интеракцијом природних процеса слатинских пустара и традиционалног сточарства. Пустарски пејзаж слатина, оивичен косином Бачког лесног платоа и традиционалним салашарским комплексима, заслужује заштиту не само као типичан пример панонских пустара, него и као саставни део природне и културне баштине региона и значајна основа локалне туристичке понуде.

     Од великог значаја за подручје је близина и веза (преко еколошких коридора) са другим заштићеним подручјима у региону Кањиже и Суботице, што га чини неодвојивом целином са будућим заједничким прекограничним природним добром са Републиком Мађарском, која одмах са друге стране границе има своја заштићена природна добра – делове Националног парка „Кишкуншаг“.

Заштићено подручје се налази на југоисточној граници Суботичко – Хоргошке пешчаре, где су присутна земљишта прелазног карактера, чиме се повећава разноврсност станишних типова и врста. На највишим деловима терена су очувани остаци степске вегетације, а дубоки канали представљају заменска станишта врстама Тиских мртваја, чији број је драстично смањен регулацијом реке. Њиве и канали служе за исхрану или чак за размножавање бројним врстама, повећавајући расположиве ресурсе њиховим популацијама. Традиционално пашарење одржава повољну, разноврсну структуру биљног покривача, неопходну за опстанак угрожених врста. Заштићено подручје се налази на источном европском миграционом путу птица и има улогу важног станишта за одмарање, исхрану и зимовање птица. Припада подручјима са највећим броја птица у Србији: забележено је око 235 врста птица, од којих се 99 врста гнезди на овом подручју. Највредније гнездилице отворених станишта су ноћни потрк (Burhinus oedicnemus), црвеноноги прудник (Tringa totanus) и црнорепа муљача (Limosa limosa), а од врста везаних за појаву стабала и шумарака сива ветрушка (Falco vespertinus) и модроврана (Coracias garrulus). Многе врсте птица су значајне у националним и међународним размерама, као ретке и угрожене врсте. Поред 203 врста строго заштићених у Србији, 90 врста се налазе на SPEC листи (врсте значајне за заштиту у Европи) а 66 врстa је на списку Додатка I Директиве о птицама, што их опредељује као врсте на основу којих се номинују Натура 2000 подручја. „Кањишки јараши“ су уврштени у границе међународно значајног подручја за птице у Србији – Important Bird Area, под називом „Суботичка језера и пустаре“ RS002.

 

Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке, и ране врсте травних заједница.
Степско језеро Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији.

Прочитајте више

Делатност

Јавно предузеће основано је ради обављања делатности од општег интереса - управљања заштићеним подручјима, у складу са актима о заштити, донетим на основу закона којим се регулише заштита природе, а којима је јавно предузће одређено за управљача.

Чуварска служба

Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју обезбеђује управљач, преко чувара заштићеног подручја

Пољочуварска служба

Пољочуварска служба послује тек од јуна 2016. године. Пољочуваска служба се тренутно састоји од десет чланова: осам пољочувара, координатора и руководиоца.

Расадник

Расадник цвећа и дендроматеријала на Палићу постоји у склопу Великог парка још од друге половине XИX века (1862. год.) када је формиран за потребе парка који је подигнут 1842. године.

Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза

Лудашко језеро се налази на северу Војводине на територији општине Суботица у близини државне границе са Мађарском. На обали језера су смештена насеља Лудаш- Шупљак, Хајдуково и Носа.

Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза

Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела.

Посетилачка стаза у СРП "Селевењске пустаре"

Некада традиционално виноградског подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака.