Страница је у фази израде
Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке, и ране врсте травних заједница.
Степско језеро Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији.
Заштита биодиверзитета и вода језера Палић и Лудаш
Прерађена отпадна вода која се испушта из постројења за прераду отпадних вода Суботице (ППОВ) чини око 2/3 прилива у Лудашко језеро, а остатак је површински и подземни доток воде из оближњег подручја.
Запремина језера је око 10 милиона м³, а размена воде траје око 7-8 месеци. Због тога је квалитет ефлуента из ППОВ од највеће важности за водне услове у језеру Лудаш.
Галерија
Лепота пејсажа језера са високим тршћацима је посебна вредност овог Резервата.
Делатност
Јавно предузеће основано је ради обављања делатности од општег интереса - управљања заштићеним подручјима, у складу са актима о заштити, донетим на основу закона којим се регулише заштита природе, а којима је јавно предузће одређено за управљача.
Чуварска служба
Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју обезбеђује управљач, преко чувара заштићеног подручја
Пољочуварска служба
Пољочуварска служба послује тек од јуна 2016. године. Пољочуваска служба се тренутно састоји од десет чланова: осам пољочувара, координатора и руководиоца.
Расадник
Расадник цвећа и дендроматеријала на Палићу постоји у склопу Великог парка још од друге половине XИX века (1862. год.) када је формиран за потребе парка који је подигнут 1842. године.
Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза
Лудашко језеро се налази на северу Војводине на територији општине Суботица у близини државне границе са Мађарском. На обали језера су смештена насеља Лудаш- Шупљак, Хајдуково и Носа.
Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза
Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела.
Посетилачка стаза у СРП "Селевењске пустаре"
Некада традиционално виноградског подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака.