Заштита природе, као изузетно комплексна област, би требало да се на што пријемчивији начин представи широј јавности, како би све узрасне категорије и различите структуре становништва стекле адекватну слику о заштићеним природним добрима. Један од начина је и едукација различитих циљних група у оквиру прилагођених програма, како за основну и средњу школу, тако и за студенте, учитеље, наставнике и посетиоце.
Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке, и ране врсте травних заједница.
Степско језеро Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији.
Прерађена отпадна вода која се испушта из постројења за прераду отпадних вода Суботице (ППОВ) чини око 2/3 прилива у Лудашко језеро, а остатак је површински и подземни доток воде из оближњег подручја.
Запремина језера је око 10 милиона м³, а размена воде траје око 7-8 месеци. Због тога је квалитет ефлуента из ППОВ од највеће важности за водне услове у језеру Лудаш.
Лепота пејсажа језера са високим тршћацима је посебна вредност овог Резервата.
Јавно предузеће основано је ради обављања делатности од општег интереса - управљања заштићеним подручјима, у складу са актима о заштити, донетим на основу закона којим се регулише заштита природе, а којима је јавно предузће одређено за управљача.
Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју обезбеђује управљач, преко чувара заштићеног подручја
Пољочуварска служба послује тек од јуна 2016. године. Пољочуваска служба се тренутно састоји од десет чланова: осам пољочувара, координатора и руководиоца.
Расадник цвећа и дендроматеријала на Палићу постоји у склопу Великог парка још од друге половине XИX века (1862. год.) када је формиран за потребе парка који је подигнут 1842. године.
Лудашко језеро се налази на северу Војводине на територији општине Суботица у близини државне границе са Мађарском. На обали језера су смештена насеља Лудаш- Шупљак, Хајдуково и Носа.
Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела.
Некада традиционално виноградског подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака.