Поново виђено слепо куче на Суботичкој пешчари
На нашем највећем заштићеном подручју - Предео изузетних одлика „Суботичка пешчара” чувари су при редовном обиласку терена уочили јединку слепог кучета (Нанноспалаx леуцодон монтаносирмиенсис).
Иначе, кроз пројекат Мониторинг популације ретких и угрожених врста сисара на подручју Војводине се од 2005. године прати стање популације слепог кучета. Пројекат реализује Покрајински завод за заштиту природе уз нашу логистичку подршку као управљача заштићеног подручја (Предео изузетних одлика „Суботичка пешчара”) на коме су станишта слепог кучета.
Нанноспалаx леуцодон монтаносyрмиенсис – слепо куче је једна од природних реткости Суботичке пешчаре. Овај мали сисар из реда глодара, који цео животни век проводи под земљом, своје природно станиште у Панонији има на степи. Његова природна станишта се данас налазе на степским падинама Фрушке Горе, у Делиблатској и Суботичко хоргошкој пешчари, на још очуваним деловима са степском вегетацијом. Како је развојем пољопривреде, ширењем ораница, потиснут на сасвим мале површине, Спалаx се нашао на листи угрожених врста. Тренутно има статус строго заштићене дивље врсте – Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Сл. гласник РС“, бр. 5/2010).
Слепо куче је на овом заштићеном подручју први пут примећено 2008. године после пуних 30 година одсуства са наших терена. Након проглашења заштите 2003. године и престанка орања на великом комплексу унутар Суботичке пешчаре, потребан мир и обновљена пешчарско степска вегетација су погодовале поновном појављивању популације слепог кучета.
Очекујемо посету координатора пројекта Мониторинг популације ретких и угрожених врста сисара на подручју Војводине и координатора овог заштићеног подручја у Покрајинском заводу за заштиту природе, како би се утврдиле карактеристике и тренд ове популације слепог кучета.