Специјални резерват природе "Лудашко језеро"
Специјални резерват природе „Лудашко језеро” је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке и разне врсте травних заједница (влажне, степске и слатинске ливаде). Језеро чини еколошку целину са околним влажним стаништима и речицом Киреш. Природни водоток Киреш је еколошки коридор између унутрашњости Субоитичке пешчаре на северу и реке Тисе. Улога овог коридора је важна како језеро Лудаш не би постало изоловано у пољопривреднонм пределу.
Лудаш је једини представник плитких семистатичних језера степске области у нашој земљи и припада малобројним очуваним степским језерима у Панонској регији. Различити типови земљишта у Резервату и близина подземне воде формирају предео мозаичног типа, велике биолошке разноврсности унутар малог подручја.
Лудашко језеро је регионално било познато по богатој фауни птица већ у 19. веку. Као типична врста ту је брката сеница, (Панурус биармицус). Данас је важан локалитет за одмор и ишрану на источном миграционом путу птица што му даје међународни карактер (нпр. чапља кашикара, Платалеа леуцородиа) . Поред птица, међу реткости подручја убрајају се и друге животиње, као видра, корњаче, ретке врсте инсеката, али су присутне и ретке врсте биљака (нпр. мочварне орхидеје као Орчис цориопхора, или морски трозубац, Триглочин маритима).
Околина језера насељавана је још у камено доба, о чему сведоче археолошка налазишта на источној обали код Носе, а затим у разним историјским периодима. Најстарије насеље је Шупљак/Лудаш на источној обали и датира из 17. века. Већина данашњих становника околних насеља потиче од досељеника из 19. века из околине данашњег Сегедина.
Око језера постоје још стари салаши са очуваном традиционалном градњом, тршчаним крововима, помоћним зградама од плетера и блата и понеком старом алатком. Католичка црква и Парохија на Лудашком шору се такође сматрају вредним кутурним споменицима.
Барска корњача
Црна рода
Мапа заштићеног подручја
Козе на острву "Рожа Шандор"
