Специјални резерват природе "Селевењске пустаре"
Подручје се пружа дуж границе Суботичко-Хоргошке пешчаре и лесног платоа Бачке. Као гранична зона две географске области, припада подручјима повезаног биодиверзитета. Близина подземне воде, која на таласастом терену ствара мочваре и слатине у непосредној близини екстремно сувих пешчарских станишта, додатно повећава разноврсност. Истиче се својим флористичким вредностима, међу њима су веома атрактивне врсте из породице орхидеја (као нпр. Орцхис морио) и перуника. За неке биљне врсте Резерват је једино налазиште у нашој земљи, или је једно од постојећих малобројних налазишта. Од животињских врста такође су присутне врсте од међународног значаја, међу њима су барска жаба, пешчарски гуштер, слепи мишеви и неке ретке птице гнездарице на слатинама и у Селевењској шуми (као нпр. модроврана, Цорациас гаррулус и црна рода Цицониа нигра).
Подручја Резервата чине фрагменти пустаре са обрађеним површинама воћњака и њива између два насеља. Овај пустарски крај ни некада није био изграђен и осим понеког мајура или салаша, овде се углавном напасала стока.
На подручју постоје и археолошка налазишта од којих је средњовековно црквиште, Темпломпарт, откривено приликом изградње аутопута.
Некада традиционално виноградарско подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака. Углавом се гаје јабуке, крушке, брескве и кајсије, а и виноградарство је у успону уз производњу старих сорти као нпр. кадарка и кевединка.
Сточарство, некада традиционална делатност на пустари, данас није довољно заступљено. Зато се у оквиру Резервата планира уређивање уређивање локалитета на коме би се одгајале старе традиционалне сорте стоке: подолско говече, свиња мангулица, овца цигаја, које би се напасале на степским и слатинским ливадама.
