19.09.2018. Sreda
Posetilačke staze
Posetilačka staza u SRP "Selevenje pustare"

Specijalni rezervat prirode “SELEVENJSKE PUSTARE”

Posetilačka staza SELEVENJ 3800 m

88_1.jpg 

1. Specijalni rezervat prirode „Selevenjske pustare“

Selevenjske pustare se nalaze na severu Vojvodine uz samu državnu granicu sa Mađarskom. Prostiru se između mesta Bački Vinogradi i Horgoš, na teritoriji opština Kanjiža i Subotica. Uprkos tome što botaničari, još krajem prošlog veka, koriste naziv „Selevenjska pusta“, ovaj termin ostaje nepoznat sve do 1992. godine, kada se prvi put zvanično pominje u aktu o prethodnoj zaštiti područja. Definitivna zaštita stupa na snagu krajem 1997. godine donošenjem Uredbe vlade Republike Srbije.

Specijalni rezervat prirode „Selevenjske pustare“ stavljen je pod zaštitu kao posebna prirodna vrednost, koju čini visoka raznolikost staništa ravničarskog tipa predela sa mozaično raspoređenim životnim zajednicama stepskog, slatinskog, peščarskog i močvarnog karaktera koje su specifične za ovo područje, kao i izuzetno visoki stepen florističkog diverziteta sa značajnim brojem najugroženijih vrsta izvorne panonske flore i faune.

Upravljanje ovim prirodnim dobrom je povereno Javnom preduzeću „Palić-Ludaš“ sa Palića.

Zahvata površinu od 677 hektara čija je namena definisana režimima zaštite II i III stepena u okviru 10 prostorno odvojenih delova . Sa zaštitnom zonom (1173 ha) čini jedinstvenu celinu na ukupnoj površini od 1840 hektara.

Delovi Rezervata / Subjedinice:

Volujski pašnjak, Degelica, Bogarzo, Templompart, Selevenjska šuma, Lofej, Traćik, Kilapoš, Stočni pašnjak, Čengeš rampa

2. Stepa na pesku i lesnim ostrvcima

Otvorena, suva i topla staništa Selevenjskih pustara pokriva stepska vegetacija. Osnovne karakteristike ovog tipa staništa su odraz ekoloških prilika na kontaktu lesa i peska. Na peskovitoj podlozi nestabilna peščarska vegetacija postepeno prerasta u stepski biljni pokrivač specifičnih odlika.

Posebno su zanimljive stepe na crnici na “lesnim ostrvacima”. Neznatno su uzdignute nad depresijama koje su pod slatinama. Zbog toga neki slatinski elementi ulaze u građu ovih stepa, što je jedinstvena prirodna pojava u širim razmerama. Stepske zajednice dominiraju Rezervatom kome daju panonski pustarski pečat. Ugrožene su privođenjem kulturi, pretvaranjem u njive i voćnjake.

Iskonske stepske pustare su indikatori nekadašnjih kserotermnih staništa, pa u svojoj građi obuhvataju reliktne i endemske vrste, mnoge orhideje, kao i vrste od međunarodnog značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti.

3. Poplavne šume

Javljaju se u najdubljim depresijama gde je tokom većeg dela godine prisutna zasićenost zemljišta vodom. Floristički je siromašna i sa vrlo slabo razvijenim spratom žbunja. Na obodu šume su pojedinačni primerci bele topole i hrasta lužnjaka, a u centru dominira panonski jasen. Dominantan ekološki faktor za opstanak ovog staništa je nivo podzemnih voda.

Onih godina kada nema dovoljno padavina ovo stanište menja svoj izgled i ne biva tako bujno. Stariji primerci stabala opstaju čekajući vlažnije godine za razvoj i razmnožavanje.

Nekada davno su pustarske depresije pod poplavnim šumama bile “oaze” za živi svet tokom sušnih razdoblja. Nestanak ovih šuma je posledica uređivanja voda i intenzivne poljoprivrede (voćnjaci i njive). Zbog toga je predeo postajao sve više pust a mnoge vrste biljaka i životinja su izgubile svoja staništa.

4. Mere aktivne zaštite prirode

Bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet Selevenjskih pustara čini prepoznatljivim područje koje je zbog toga zaštićeno prvenstveno kao botanički rezervat panonskog pustarskog karaktera. Na žalost, pod uticajem čoveka- narušavanjem prirodnih vrednosti rezervata, mnogi iskonski stanovnici su ostali bez svog prirodnog okruženja i neophodnih uslova za život. Da bi preživeli, njima je potrebna pomoć čoveka. Čišćenjem peščarskih šumskih čistina i stepskih livada od invazivnih vrsta se sprečava njihovo zarastanje, postavljanjem veštačkih duplji za ptice koje se ovde gnezde i praćenjem promena u biljnom i životinjskom svetu, pomažemo im na pravi način.

Očuvajmo Selevenjske pustare za generacije koje dolaze. Neka i one uživaju u njima i njihovoj jedinstvenoj lepoti.

5. Selevenjska šuma

Selevenjske pustare se sastoje iz 10 delova, „ostrvskih“ celina okruženih poljoprivrednim površinama, njivama i voćnjacima. Većina delova su otvorena travnata staništa peščarskog, stepskog ili slatinskog tipa. Selevenjska šuma kao deo Rezervata, jedini je deo pokriven šumskim rastinjem koji je nastao sadnjom u XIX veku.

Utočište je ne samo za živi svet šuma, koje su u okruženju sasvim nestale, nego i za poslednje ostatke biljaka i životinja šumskih čistina i peščanih dina.

Od ranog proleća do kasne jeseni na svakom koraku nailazimo na zaštićene biljke, od kojih se svojom lepotom naročito ističe šarena perunika i divlje orhideje. Ima i takvih retkosti, koje se zbog niskog rasta i sitnog cveta jedva uočavaju, kao na primer peščarski šušuljak, koji se u našoj zemlji jedino pojavljuje na čistinama Selevenjske šume.

Stara stabla, oborena pod naletima letnjih oluja, naseljava veliki broj gljiva raznih boja i oblika. One polako razlažu drvo i stvaraju humus i stelju u kojoj je ceo jedan svet, okom jedva vidljivih životinja.

Mala površina šume može da pruži utočište samo sitnim životinjama, ali i ovako su istraživači našli brojne ugrožene vrste. Riđi šumski mrav gradi svoje mravinjake na rubu šume. Ovde žive i drugi retki insekti (leptiri, trčuljci), kao i u evropskim razmerama, vredni primerci pojedinih vrsta gmizavaca i vodozemaca. Šuma pruža i utočište mnogim vrstama ptica od kojih se mnoge ovde i gnezde. I veće divlje životinje, kao što su srne i divlje svinje, često posećuju ovo područje

6. Šumske peščarske čistine

Jedino očuvano šumsko stanište u Rezervatu je Selevenjska šuma, prošarana peščarskim i stepskim čistinama i močvarno-zabarenim depresijama.

Peščarska mikrostaništa na čistinama Selevenjske šume su botanički izuzetno vredna. Zaklonjena okolnim šumskim oazama manje su ugrožena od peskova uz puteve i obrađene parcele. Ove čistine predstavljaju “netaknuta ostrva” gde i dalje žive specifične peščarske zajednice.

Sve malobrojnije peščarske čistine na području Selevenjske šume nalaze se u poodmaklom stadijumu obrastanja travnom vegetacijom. Tipična zajednica ostavlja nezaboravan utisak zbog talasanja “perjanica” peščarskog kovilja.

Peščarski mrazovac  ne raste nigde drugde u svetu van Panonske nizije. Samim tim ima izuzetnu endemsku vrednost. Interesantna je i po tome što cveta početkom jeseni. Tada njegovi ružičasti cvetići neobično odudaraju od golog peska ili svenulog, žućkastog biljnog pokrivača. Plodonosi u proleće. Peščarski šušuljak živi na dve peščarske čistine u Selevenjskoj šumi i to je njegovo jedino nalazište u Srbiji. Malobrojne populacije razvijene na prostorno veoma ograničenom staništu, koje uz to obrasta podrastom agresivnog bagrema, predstavljaju ozbiljne razloge koji bi mogli dovesti do izčezavanja ove vrste.

7. Nestanak peščara

Tipični otvoreni peskovi, kojih je danas veoma malo na području Selevenjskih pustara su ili pod pionirskom vegetacijom karakterističnom za još uvek nevezane peskove, ili je u pitanju vegetacija peskova u različitim fazama obrastanja.

Na nekada moćne peskove vejače podsećaju otvoreni peskovi u zaštitnoj zoni Specijalnog rezervata prirode “Selevenjske pustare”. Oni su ranije bili pod zasadima vinograda i voćnjaka, a kasnije napušteni, ili se i dalje nalaze pod pomenutim kulturama. Pored takvih terena i pojasevi peska koji obrubljuju puteve unutar zaštićenog dobra, staništa su tipičnih peščarskih vrsta s obzirom da na njima vetar prevejava peskove.

Na ovim terenima uspela je da se održi crvena stežica, pionirska vrsta otvorenih peskova. Nekada se upotrebljavala za bojenje tkanina u crveno, pa je otuda i poreklo naziva. Nekadašnje korišćenje i danas sve izraženije uništavanje prirodnih staništa ugrožavaju opstanak ove vrste.

Niski dinski reljef otvorenih peskova značajan je kao gnezdilište i stanište za ishranu mnogih vrsta ptica, od kojih su najvrednije modrovrane, čvorci, poljska trepetljika, poljska ševa, jarebica, prepelica.

8. Gazdovanje na starinski način

Prestanak  tradicionalnih vidova korišćenja prirodnih resursa izaziva nepovoljne promene u strukturi biljnih zajednica. Izvorne pustare i peščare su nekada služile za ispašu stoke, naročito ovaca. Vlažne livade su košene jednom krajem proleća, posle velikih voda i još jedanput s jeseni. Na taj način su se održavale specifične biljne zajednice na svim travnatim staništima.

Današnje velike površine pod modernim vinogradima i monokulturom useva predstavljaju slabo- propusne barijere za mnoge vrste.

Povratak tradicionalnom načinu obrade vinograda, pašarenju i tradicionalnom stočarenju u okruženju Rezervata doprineće stabilnosti i očuvanju izvorne prirode Selevenjskih pustara.

9. Biljni i životinjski svet peščare

Danas su malobrojni otvoreni peskovi Selevenjskih pustara pokriveni pionirskom vegetacijom karakterističnom za još uvek nevezane peskove, ili vegetacijom tipičnom za  peskove u različitim fazama obrastanja. Ipak, najveću botaničku vrednost predstavljaju peščarska mikrostaništa na čistinama Selevenjske šume. Mozaično raspoređena i uklopljena u okolne šumske oaze, manje su ugrožena od peskova uz puteve i obrađene parcele.

Ovde svoje utočište nalaze veoma retke i ugrožene vrste biljaka, kao što su crvena stežica a veoma su vredne i vrste peščarski šlajer i peščarska perunika, kojima je ovo jedino nalazište u Vojvodini. Zatim, panonski endemi- peščarski mrazovac i panonski jarić, koji se samo u pojedinim godinama, kada se jave povoljni uslovi, može naći na čistinama Selevenjske šume.

Od zaštićenih vrsta insekata, na pesku se javlja mravlji lav, brojne vrste trčuljaka, vilinih konjica i leptira.

Gušteri i zmije su česti stanovnici peščare, ali ih je teško uočiti, jer se zagrejani na suncu peščare, brzo sakriju od znatiželjnih pogleda posetilaca.

Svoju hranu na peščari nalaze i mnoge ptice, od kojih su najznačajnije grabljivice koje se gnezde u obližnjoj Selevenjskoj šumi - mišar i mala ušara. One su neizostavna karika za održavanje stabilnosti složenog lanca ishrane.

Od sisara se sreću brojne zaštićene vrste slepih miševa i svakako, lisica.

10. Ugroženost vrsta

Područjem Selevenjskih pustara dominira otvoreni tip predela predstavljen stepskim, slatinskim, livadskim, močvarnim, peščarskim i šumskim staništima.

Registrovano je više desetina staništa retkih, reliktnih, endemičnih i globalno značajnih vrsta, koje su uglavnom uvrštene u Crvenu listu flore Srbije. Ove vrste su najvredniji predstavnici osetljivih ekosistema Panonske nizije i šire. Stoga se zakonski štite kao prirodne retkosti flore i faune Srbije.

Od zaštićenih vrsta, na vlažnim livadama se javlja panonski endem borbašijev šuškavac. Na plavnim livadama i zabarenim depresijama živi močvarni kaćun, koji je ugrožen zbog izostanka periodičnih plavljenja staništa. Obični kaćun je proređena vrsta, a negde i uništena, vađenjem krtola (tubera) radi dobijanja sluzne materije zvane salep. Osnovni uzrok ugroženosti kaćuna je čovekovo uništavanje prirodnih staništa, a još više karakteristika biljaka iz ove familije da su osetljive i na najmanju promenu ekoloških uslova.

Na rubu iščezavanja je salančica, koja je i atlantsko-mediteranski relikt.  Ovde žive i sibirska perunika i ibrišim karanfil koje su ugrožena u celoj Vojvodini, jer isušivanjem tla nakon prokopavanja kanala za odvodnjavanje nestaju njihova tipična staništa, ili se promenom vodnog režima narušava njihova ranije uspostavljena ekološka ravnoteža.

11. Održavanje livada

Najdublje depresije na teritoriji Specijalnog rezervata prirode “Selevenjske pustare” su pod tršćacima. Na njih se prema obali, u ekološkom nizu nadovezuje vegetacija džombastih šaševa, a zatim povremeno plavljene livade. To su u principu najvlažnija staništa ovog Rezervata, koja su cele godine zamočvarena, a dobar deo vegetacionog perioda i pod vodom.

Livade su na podučju „Selevenjskih pustara” zastupljene u velikoj meri, ali su u fazi degradacije. Izmenjen režim podzemnih voda, prekomerna ispaša, stihijsko sakupljanje retkih i ugroženih vrsta biljaka i životinja, intenzivno gaženje u plitkim i vlažnim depresijama i peščarskim staništima, uslovljavaju izmenu samog staništa.

Obezbeđivanje režima zaštite, kontrola kretanja posetilaca, propisno košenje livada u određenom periodu godine (jul mesec) prilagođeno karakteru vegetacije i uslovima i načinu gnežđenja ptica, kao i ograničeno pašarenje sačuvaće ova izuzetno vredna staništa i spasiti ih od daljeg propadanja.

12. Životinjski svet vlaznih livada

Vegetacijski raznovrsno i floristički bogato područje Rezervata predstavlja značajno stanište za mnoge životinjske vrste, vodozemce, gmizavce, ptice ali i druge, kao utočište i mesto za ishranu i gnežđenje.

Od zaštićenih vrsta insekata, na obodu livada prisutan je mravlji lav, a česta je i prirodna retkost bubamara. Veliki broj vrsta vilinih konjica i leptira, livadama daje poseban kolorit, dok raznovrsnost biljnog sveta predstavlja značajan izvor hrane za gusenice određenih vrsta leptira.

Livade su prepune skakavaca i zrikavaca, koji svojim zvucima upotpunjuju lepotu livada.

Na livadama žive i brojni paukovi i kosci.

Mnoge vrste žaba i mrmoljci žive na vlažnim livadama, gde se hrane larvama i odraslim insektima. Gmizavci su, takođe brojni, zeleni gušter, stepski gušter, a od zmija se javlja belouška i smukulja.

U tršćacima i na vlažnim livadama se gnezde mnoge ugrožene vrste ptica, kao što su trstenjak rogozar, močvarna strnadica, crnoglava travarka, vivak, crvenonogi prudnik, obična travarka, žuta pliska i mnoge druge. Ipak, najznačajnije gnezdarice ovih staništa su eja livadarka i prepelica, koje se nalaze u Crvenoj knjizi Mađarske.

Mnoge od prisutnih vrsta sisara predstavljaju prirodne retkosti i kao takve su trajno zaštićene. Među njima su jež, krtica, sve vrste ljiljaka. Mozaično raspoređeni šumarci, šumske čistine i livade predstavljaju idealno stanište za srnu i zeca. Ovde živi i livadska voluharica, za koju je severna Bačka najjužnije nalazište.