25.06.2018. Понедељак
Парк природе „Палић”
Парк природе "Палић"

Парк природе „Палић” обухвата плитко низијско језеро Палић и део насеља Палић. Чине га природне вредности (језеро Палић, Велики парк) и културне вредности (више објеката Бање Палић из друге половине 19. века).

100_1.jpg

Лековитост муља алкалног степског језера је утицала на то да се почетком 19. века сагради Бања Палић. Велики парк, основан 1840. године, представља вредан објекат са гледишта пејсажне архитектуре. До данас је сачувао изворне елементе, делом необарокни, а делом пејсажни стил, али је истовремено остао важно станиште за шумске врсте животиња, међу којима су најбројније птице и слепи мишеви. Природна вегетација (влажне ливаде, слатине) је очувана у фрагментима, само у зони Тапшиног канала и понегде уз обалу. Палићко језеро, његова четири сектора, су данас измењен екосистем еутрофног карактера, којим се управља у циљу усаглашавања функције пријемника пречишћених вода и очувања традиционалне туристичке улоге.

Фаунистички подаци указују да мозаик антропогених и измењених природних станишта Парка природе служи као последње прибежиште угроженим врстама, чија су станишта уништена уређивањем вода и ширењем шумских и воћарских монокултура на Суботичко–Хоргошкој пешчари. Језеро се налази на источном миграторном путу птица селица па је до сада забележено више од 200 врста птица међу којима је и 176 строго заштићених врста. Највреднија станишта су тзв. „Птичија острва“ у 2. сектору где је једино гнездилиште црноглавог галеба (Ларус меланоцепхалус) у Србији. Остаци влажних станишта уз обалу и само језеро омогућују опстанак заштићеним врстама водоземаца и птица водених станишта као што је водомар (Алцедо аттхис). Еколошки комплекс Палићког и Лудашког језера има и кључну улогу у опстанку видре у сливу Киреша.

Туристички комплекс обухвата северну и северо-источну обалу и део је заштићене културно-историјске целине са бројним примерима архитектуре сецесије. Зоо врт са преко 50 врста животиња, уређен је као арборетум са више од 270 врста дрвећа и грмља, на површини од 10 ха. У њему од 2005. године ради Прихватилиште за дивље животиње по међународно прихваћеним стандардима.