25.06.2018. Понедељак
Посетилачке стаже
Посетилачка стаза у СРП "Селевење пустаре"

Специјални резерват природе “СЕЛЕВЕЊСКЕ ПУСТАРЕ”

Посетилачка стаза СЕЛЕВЕЊ 3800 м

88_1.jpg

1. Специјални резерват природе „Селевењске пустаре“

Селевењске пустаре се налазе на северу Војводине уз саму државну границу са Мађарском. Простиру се између места Бачки Виногради и Хоргош, на територији општина Кањижа и Суботица. Упркос томе што ботаничари, још крајем прошлог века, користе назив „Селевењска пуста“, овај термин остаје непознат све до 1992. године, када се први пут званично помиње у акту о претходној заштити подручја. Дефинитивна заштита ступа на снагу крајем 1997. године доношењем Уредбе владе Републике Србије.

Специјални резерват природе „Селевењске пустаре“ стављен је под заштиту као посебна природна вредност, коју чини висока разноликост станишта равничарског типа предела са мозаично распоређеним животним заједницама степског, слатинског, пешчарског и мочварног карактера које су специфичне за ово подручје, као и изузетно високи степен флористичког диверзитета са значајним бројем најугроженијих врста изворне панонске флоре и фауне.

Управљање овим природним добром је поверено Јавном предузећу „Палић-Лудаш“ са Палића.

Захвата површину од 677 хектара чија је намена дефинисана режимима заштите ИИ и ИИИ степена у оквиру 10 просторно одвојених делова . Са заштитном зоном (1173 ха) чини јединствену целину на укупној површини од 1840 хектара.

Делови Резервата / Субјединице:

Волујски пашњак, Дегелица, Богарзо, Темпломпарт, Селевењска шума, Лофеј, Траћик, Килапош, Сточни пашњак, Ченгеш рампа

2. Степа на песку и лесним острвцима

Отворена, сува и топла станишта Селевењских пустара покрива степска вегетација. Основне карактеристике овог типа станишта су одраз еколошких прилика на контакту леса и песка. На песковитој подлози нестабилна пешчарска вегетација постепено прераста у степски биљни покривач специфичних одлика.

Посебно су занимљиве степе на црници на “лесним острвацима”. Незнатно су уздигнуте над депресијама које су под слатинама. Због тога неки слатински елементи улазе у грађу ових степа, што је јединствена природна појава у ширим размерама. Степске заједнице доминирају Резерватом коме дају панонски пустарски печат. Угрожене су привођењем култури, претварањем у њиве и воћњаке.

Исконске степске пустаре су индикатори некадашњих ксеротермних станишта, па у својој грађи обухватају реликтне и ендемске врсте, многе орхидеје, као и врсте од међународног значаја за очување биолошке разноврсности.

3. Поплавне шуме

Јављају се у најдубљим депресијама где је током већег дела године присутна засићеност земљишта водом. Флористички је сиромашна и са врло слабо развијеним спратом жбуња. На ободу шуме су појединачни примерци беле тополе и храста лужњака, а у центру доминира панонски јасен. Доминантан еколошки фактор за опстанак овог станишта је ниво подземних вода.

Оних година када нема довољно падавина ово станиште мења свој изглед и не бива тако бујно. Старији примерци стабала опстају чекајући влажније године за развој и размножавање.

Некада давно су пустарске депресије под поплавним шумама биле “оазе” за живи свет током сушних раздобља. Нестанак ових шума је последица уређивања вода и интензивне пољопривреде (воћњаци и њиве). Због тога је предео постајао све више пуст а многе врсте биљака и животиња су изгубиле своја станишта.

4. Мере активне заштите природе

Богат и разноврстан биљни и животињски свет Селевењских пустара чини препознатљивим подручје које је због тога заштићено првенствено као ботанички резерват панонског пустарског карактера. На жалост, под утицајем човека- нарушавањем природних вредности резервата, многи исконски становници су остали без свог природног окружења и неопходних услова за живот. Да би преживели, њима је потребна помоћ човека. Чишћењем пешчарских шумских чистина и степских ливада од инвазивних врста се спречава њихово зарастање, постављањем вештачких дупљи за птице које се овде гнезде и праћењем промена у биљном и животињском свету, помажемо им на прави начин.

Очувајмо Селевењске пустаре за генерације које долазе. Нека и оне уживају у њима и њиховој јединственој лепоти.

5. Селевењска шума

Селевењске пустаре се састоје из 10 делова, „острвских“ целина окружених пољопривредним површинама, њивама и воћњацима. Већина делова су отворена травната станишта пешчарског, степског или слатинског типа. Селевењска шума као део Резервата, једини је део покривен шумским растињем који је настао садњом у XИX веку.

Уточиште је не само за живи свет шума, које су у окружењу сасвим нестале, него и за последње остатке биљака и животиња шумских чистина и пешчаних дина.

Од раног пролећа до касне јесени на сваком кораку наилазимо на заштићене биљке, од којих се својом лепотом нарочито истиче шарена перуника и дивље орхидеје. Има и таквих реткости, које се због ниског раста и ситног цвета једва уочавају, као на пример пешчарски шушуљак, који се у нашој земљи једино појављује на чистинама Селевењске шуме.

Стара стабла, оборена под налетима летњих олуја, насељава велики број гљива разних боја и облика. Оне полако разлажу дрво и стварају хумус и стељу у којој је цео један свет, оком једва видљивих животиња.

Мала површина шуме може да пружи уточиште само ситним животињама, али и овако су истраживачи нашли бројне угрожене врсте. Риђи шумски мрав гради своје мравињаке на рубу шуме. Овде живе и други ретки инсекти (лептири, трчуљци), као и у европским размерама, вредни примерци појединих врста гмизаваца и водоземаца. Шума пружа и уточиште многим врстама птица од којих се многе овде и гнезде. И веће дивље животиње, као што су срне и дивље свиње, често посећују ово подручје

6. Шумске пешчарске чистине

Једино очувано шумско станиште у Резервату је Селевењска шума, прошарана пешчарским и степским чистинама и мочварно-забареним депресијама.

Пешчарска микростаништа на чистинама Селевењске шуме су ботанички изузетно вредна. Заклоњена околним шумским оазама мање су угрожена од пескова уз путеве и обрађене парцеле. Ове чистине представљају “нетакнута острва” где и даље живе специфичне пешчарске заједнице.

Све малобројније пешчарске чистине на подручју Селевењске шуме налазе се у поодмаклом стадијуму обрастања травном вегетацијом. Типична заједница оставља незабораван утисак због таласања “перјаница” пешчарског ковиља.

Пешчарски мразовац  не расте нигде другде у свету ван Панонске низије. Самим тим има изузетну ендемску вредност. Интересантна је и по томе што цвета почетком јесени. Тада његови ружичасти цветићи необично одударају од голог песка или свенулог, жућкастог биљног покривача. Плодоноси у пролеће. Пешчарски шушуљак живи на две пешчарске чистине у Селевењској шуми и то је његово једино налазиште у Србији. Малобројне популације развијене на просторно веома ограниченом станишту, које уз то обраста подрастом агресивног багрема, представљају озбиљне разлоге који би могли довести до изчезавања ове врсте.

7. Нестанак пешчара

Типични отворени пескови, којих је данас веома мало на подручју Селевењских пустара су или под пионирском вегетацијом карактеристичном за још увек невезане пескове, или је у питању вегетација пескова у различитим фазама обрастања.

На некада моћне пескове вејаче подсећају отворени пескови у заштитној зони Специјалног резервата природе “Селевењске пустаре”. Они су раније били под засадима винограда и воћњака, а касније напуштени, или се и даље налазе под поменутим културама. Поред таквих терена и појасеви песка који обрубљују путеве унутар заштићеног добра, станишта су типичних пешчарских врста с обзиром да на њима ветар превејава пескове.

На овим теренима успела је да се одржи црвена стежица, пионирска врста отворених пескова. Некада се употребљавала за бојење тканина у црвено, па је отуда и порекло назива. Некадашње коришћење и данас све израженије уништавање природних станишта угрожавају опстанак ове врсте.

Ниски дински рељеф отворених пескова значајан је као гнездилиште и станиште за ишрану многих врста птица, од којих су највредније модровране, чворци, пољска трепетљика, пољска шева, јаребица, препелица.

8. Газдовање на старински начин

Престанак  традиционалних видова коришћења природних ресурса изазива неповољне промене у структури биљних заједница. Изворне пустаре и пешчаре су некада служиле за испашу стоке, нарочито оваца. Влажне ливаде су кошене једном крајем пролећа, после великих вода и још једанпут с јесени. На тај начин су се одржавале специфичне биљне заједнице на свим травнатим стаништима.

Данашње велике површине под модерним виноградима и монокултуром усева представљају слабо- пропусне баријере за многе врсте.

Повратак традиционалном начину обраде винограда, пашарењу и традиционалном сточарењу у окружењу Резервата допринеће стабилности и очувању изворне природе Селевењских пустара.

9. Биљни и животињски свет пешчаре

Данас су малобројни отворени пескови Селевењских пустара покривени пионирском вегетацијом карактеристичном за још увек невезане пескове, или вегетацијом типичном за  пескове у различитим фазама обрастања. Ипак, највећу ботаничку вредност представљају пешчарска микростаништа на чистинама Селевењске шуме. Мозаично распоређена и уклопљена у околне шумске оазе, мање су угрожена од пескова уз путеве и обрађене парцеле.

Овде своје уточиште налазе веома ретке и угрожене врсте биљака, као што су црвена стежица а веома су вредне и врсте пешчарски шлајер и пешчарска перуника, којима је ово једино налазиште у Војводини. Затим, панонски ендеми- пешчарски мразовац и панонски јарић, који се само у појединим годинама, када се јаве повољни услови, може наћи на чистинама Селевењске шуме.

Од заштићених врста инсеката, на песку се јавља мрављи лав, бројне врсте трчуљака, вилиних коњица и лептира.

Гуштери и змије су чести становници пешчаре, али их је тешко уочити, јер се загрејани на сунцу пешчаре, брзо сакрију од знатижељних погледа посетилаца.

Своју храну на пешчари налазе и многе птице, од којих су најзначајније грабљивице које се гнезде у оближњој Селевењској шуми - мишар и мала ушара. Оне су неизоставна карика за одржавање стабилности сложеног ланца ишране.

Од сисара се срећу бројне заштићене врсте слепих мишева и свакако, лисица.

10. Угроженост врста

Подручјем Селевењских пустара доминира отворени тип предела представљен степским, слатинским, ливадским, мочварним, пешчарским и шумским стаништима.

Регистровано је више десетина станишта ретких, реликтних, ендемичних и глобално значајних врста, које су углавном уврштене у Црвену листу флоре Србије. Ове врсте су највреднији представници осетљивих екосистема Панонске низије и шире. Стога се законски штите као природне реткости флоре и фауне Србије.

Од заштићених врста, на влажним ливадама се јавља панонски ендем борбашијев шушкавац. На плавним ливадама и забареним депресијама живи мочварни каћун, који је угрожен због изостанка периодичних плављења станишта. Обични каћун је проређена врста, а негде и уништена, вађењем кртола (тубера) ради добијања слузне материје зване салеп. Основни узрок угрожености каћуна је човеково уништавање природних станишта, а још више карактеристика биљака из ове фамилије да су осетљиве и на најмању промену еколошких услова.

На рубу ишчезавања је саланчица, која је и атлантско-медитерански реликт.  Овде живе и сибирска перуника и ибришим каранфил које су угрожена у целој Војводини, јер исушивањем тла након прокопавања канала за одводњавање нестају њихова типична станишта, или се променом водног режима нарушава њихова раније успостављена еколошка равнотежа.

11. Одржавање ливада

Најдубље депресије на територији Специјалног резервата природе “Селевењске пустаре” су под тршћацима. На њих се према обали, у еколошком низу надовезује вегетација џомбастих шашева, а затим повремено плављене ливаде. То су у принципу највлажнија станишта овог Резервата, која су целе године замочварена, а добар део вегетационог периода и под водом.

Ливаде су на подучју „Селевењских пустара” заступљене у великој мери, али су у фази деградације. Измењен режим подземних вода, прекомерна испаша, стихијско сакупљање ретких и угрожених врста биљака и животиња, интензивно гажење у плитким и влажним депресијама и пешчарским стаништима, условљавају измену самог станишта.

Обезбеђивање режима заштите, контрола кретања посетилаца, прописно кошење ливада у одређеном периоду године (јул месец) прилагођено карактеру вегетације и условима и начину гнежђења птица, као и ограничено пашарење сачуваће ова изузетно вредна станишта и спасити их од даљег пропадања.

12. Животињски свет влазних ливада

Вегетацијски разноврсно и флористички богато подручје Резервата представља значајно станиште за многе животињске врсте, водоземце, гмизавце, птице али и друге, као уточиште и место за ишрану и гнежђење.

Од заштићених врста инсеката, на ободу ливада присутан је мрављи лав, а честа је и природна реткост бубамара. Велики број врста вилиних коњица и лептира, ливадама даје посебан колорит, док разноврсност биљног света представља значајан извор хране за гусенице одређених врста лептира.

Ливаде су препуне скакаваца и зрикаваца, који својим звуцима употпуњују лепоту ливада.

На ливадама живе и бројни паукови и косци.

Многе врсте жаба и мрмољци живе на влажним ливадама, где се хране ларвама и одраслим инсектима. Гмизавци су, такође бројни, зелени гуштер, степски гуштер, а од змија се јавља белоушка и смукуља.

У тршћацима и на влажним ливадама се гнезде многе угрожене врсте птица, као што су трстењак рогозар, мочварна стрнадица, црноглава траварка, вивак, црвеноноги прудник, обична траварка, жута плиска и многе друге. Ипак, најзначајније гнездарице ових станишта су еја ливадарка и препелица, које се налазе у Црвеној књизи Мађарске.

Многе од присутних врста сисара представљају природне реткости и као такве су трајно заштићене. Међу њима су јеж, кртица, све врсте љиљака. Мозаично распоређени шумарци, шумске чистине и ливаде представљају идеално станиште за срну и зеца. Овде живи и ливадска волухарица, за коју је северна Бачка најјужније налазиште.