Парк природе „Палић”

Мере активне заштите на Малом појилу

Већ више од годину дана се на Палићу остварује дугогодишња идеја управљача овог заштићеног подручја – испаша аутохтоном расом говеда - јединкама подолског говечета.

98_4.jpg

Под утицајем промене водног режима и других еколошких фактора, сукцесија екосистема је узела маха и без контролисаних активности на спровођењу мера активне заштите, неминовно је пропадање значајних станишта. Прилив велике количине органских соли, измењени услови биотопа и неадекватно одржавање, довели су до стварања погодних услова за развој трске (Пхрагмитес цоммунис), која је сада на овом подручју доминантна врста. У циљу успоравања овог процеса, управљач годинама спроводи мере активне заштите природе - кошењем, како би се омогућио опстанак ретким и угроженим врстама, као и очување станишта.

Прошле године се ревитализација  испашом на локалитету „Мало појило“ - већим делом у ИИ, а мањим у ИИИ степену заштите у оквиру Парка природе „Палић“ - одвијала изузетно добро. Простор влажне (мочварне) ливаде на коју се надовезује слатинска ливада, а на вишим теренима  наставља степа) се успешно ревитализује. Од 2015. године локалитет је ограђен, испред ограде је постављен електрични пастир и конструисана је једна надстрешница (монтажна – преносива), где се стока склања од неповолјних метеоролошких услова. Крајем 2015.  пуштена је шест јединки сивих говеда (подолско говече - Бос примигениус таурус хунгарицус), и већ су уочене значајне разлике у односу на претходни изглед терена – значајно смањење количине трске услед испаше. Испаша се реализовала током целе 2016. године и показала се као веома ефикасан начин одржавања станишта. Трска је скоро у потпуности нестала са терена, појавиле су се и биљке карактеристичне за поменута станишта - забележени су примерци великог каћуна (Анацамптис лаxифлора) – строго заштићене врсте. Идентификоване су и јединке индикаторских врста слатина и то из свих очекиваних група биљака и животиња.

Из историјских извора је познато да еколошка повезаност говеда и травних заједница траје већ хиљадама година. Подолско говече је постало најзначајнија раса за одржавање заштићених травних станишта и ревитализацију мочварних станишта, јер није претерано захтевно и радо се храни младом трском. Већ наредне године очекујемо да ће се и код нас видети први резултати – потискивање трске и ревитализација  мочварне и слатинске ливаде. У плану је да се испаша реализује током целе године и, уколико се покаже као ефикасан начин одржавања станишта, да се исти модел примењује и на другим локалитетима на Палићу и у другим заштићеним подручјима. Поред циљева који се односе на активну заштиту природе, пројекат ће због велике атрактивности ових животиња обогатити и екотуристичку понуду Палића.

Иначе, подолско говече потиче директно од Европског дивљег говечета (Бос примигениус Бојанус). Ова и њима слична говеда била су раширена у прошлости на огромном простору од Руских степа до северног Јадрана. Гајена су у Подолији (отуда им име, област у Украјини), Волинији, Галицији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Војводини и Славонији. Међутим у 18. и 19. веку смањују се површине пашњака на којима се она гаје због ширења ораница, неодрживог газдовања и убрзане индустријализације, па се тако ова раса нашла готово на рубу опстанка. Према статусу угрожености данас, подолско говече у Републици Србији се убраја у групу угрожено одрживе расе. То значи да је раса угрожена, али да су предузете активности на њеној конзервацији и очувању.

98_1.jpg

98_5.jpg

98_2.jpg

98_3.jpg

 

 

Лудашко језеро је комплекс влажних станишта који садржи отворене водене површине, тршћаке, и ране врсте травних заједница.
Степско језеро Лудаш, величине 328 хектара је јединствено у Србији.

Прочитајте више

Делатност

Јавно предузеће основано је ради обављања делатности од општег интереса - управљања заштићеним подручјима, у складу са актима о заштити, донетим на основу закона којим се регулише заштита природе, а којима је јавно предузће одређено за управљача.

Чуварска служба

Непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба коју обезбеђује управљач, преко чувара заштићеног подручја

Пољочуварска служба

Пољочуварска служба послује тек од јуна 2016. године. Пољочуваска служба се тренутно састоји од десет чланова: осам пољочувара, координатора и руководиоца.

Расадник

Расадник цвећа и дендроматеријала на Палићу постоји у склопу Великог парка још од друге половине XИX века (1862. год.) када је формиран за потребе парка који је подигнут 1842. године.

Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза

Лудашко језеро се налази на северу Војводине на територији општине Суботица у близини државне границе са Мађарском. На обали језера су смештена насеља Лудаш- Шупљак, Хајдуково и Носа.

Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза

Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела.

Посетилачка стаза у СРП "Селевењске пустаре"

Некада традиционално виноградског подручје, које је користило климатске и геолошке предности пешчарске подлоге данас има много више воћњака.