24.04.2018. Уторак
Посетилачке стаже
Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза

Специјални резерват природе “ЛУДАШКО ЈЕЗЕРО”

Посетилачка стаза Лудаш - ЧУРГО Западна стаза 2700 м

86_1.jpg

1. Традиционални начин живота

У прошлости, језеро Лудаш и околне ливаде су представљале саставни део живота људи који су становали уз обалу. Током честих сушних лета са тих ливада је кошена најбоља трава а степски фрагменти су били добри пашњаци за уобичајено гајење оваца. Становници обале су на безброј начина користили трску и рогозину, ловили чикове корпама из воде, сакупљали јаја птица које су се гнездиле у трсци и познавали све вештине којима су готово неприметно долазили до рибе и дивљачи са воде.

86_2.jpg

Nekada su trsku najboljeg kvaliteta sekli upravo iz Ludaškog jezera. Trska se koristila za pokrivanje kuća i ostalih građevina u seoskom gazdinstvu, sve do pedesetih godina XX veka. Zabate kuća pravili su od trske oblepljene ilovačom, a od trske su pravljeni i zidovi slabijeg kvaliteta i ograde. Od listova rogoza su se pravili razni upotrebni predmeti: torbe, papuče, korpice, zastori za podove i zidove.

86_3.jpg

Данас је остало само сећање на то време и покоја стара кућа на Лудашком шору.

2. Степа

Природни биљни покривач околине језера у прошлости су чиниле степе, прошаране мањим шумовитим деловима. Данас су степе скоро у потпуности претворене у њиве, јер се земљиште обрађује до саме обале, или ивице лесних одсека око језера Лудаш.

Степске заједнице су се развиле на најквалитетнијим типовима земљишта, која су постепено претворене у оранице. Изворни биљни покривач је опстао само на малим површинама-фрагментима и многе врсте ових станишта су на рубу изумирања. Карактеристичне биљке степа су жалфија и гребенаста пиревина. Садлеров различак је распрострањен дуж источне обале језера. Последњи остаци степа на песку иза Истраживачке станице преорани су крајем прошлог века. О њиховом некадашњем постојању сведоче само бусенови заштићеног гороцвета на обали језера.

Преоравање околних ливада је утицало и на инсекте и прилично их је проредило. Још увек се уз обалу језера могу видети поједине врсте лептира, као што су плавац, купусар, зорица. На листовима биљака су скакавци и богомољка која вреба свој плен на стабљикама корова. На површини земље живе трчуљци и мрави. Стенице се хране биљним соковима. У рупама се скрива цврчак.

3. Поглед на језеро

Лудашко језеро представља језерско-мочварни екосистем у степској зони, са богатим и разноврсним живим светом условљеним природно-историјским и савременим еколошким карактеристикама барско-мочварног и плитко језерске. Преовлађујући тип вегетације Лудашког језера је мочварног карактера. Доминирају тршћаци који су некада заузимали 2/3 површине воденог окна Лудаша. Тршћаци се не јављају само у обалском појасу, већ местимично и у центру воденог окна, где граде бројна острва.

На малим тршчаним острвима, која мештани зову “коту”, живе речни галебови и обичне белобраде чигре. У лесном обронку Жуте обале, у близини колонија брегуница и пчеларица гнезда дуби и једна од најлепших птица- водомар. Своју храну, која се састоји од ситних риба и инсеката, прибавља испод воде обрушавајући се са своје осматрачнице. У води живе и две врсте змија, заштићена белоушка и рибарица.

У густим тршћацима се крију сисари језера. Лоптаста гнезда патуљастог миша су причвршћена на стабљикама трске близу обале језера. Ондатра (бизамски пацов) је пореклом из Америке. На језеру су видљива бројна гнезда која гради од трске. Храни се ризомима трске и рогоза. Видра је типична водена животиња, о чијем присуству на Лудашком језеру сведоче бројне  “пловеће трпезе” и одморишта у тршћацима уз обалу и усред језера.

4. Насеља и култура

Комплекс влажних станишта Лудашког језера налази се 12 километара источно од града Суботице у северној Бачкој, на граници Суботичке пешчаре и лесног платоа Бачке. Простире се на подручју општине Суботица, у катастарским општинама Палић и Бачки Виногради. Природно добро је окружено насељима Палић, Хајдуково, Шупљак, Бачки Виногради и Носа.

Насеље Шупљак (Лудаш) се у писаним документима први пут спомиње 1335. године, као „Лудасyгхаз“. Појављује се на значајним картама од XВИ века.Развој салаша у широј околини Лудашког језера почиње у XВИИИ веку.

До средине XX века Лудаш је било најважније насеље у околини језера. Имао је своју цркву, гробље, а овом трасом је ишла и пошта између Суботице и Кањиже. Хајдуково, насеље на северној обали језера, настало је почетком XX века, захваљујући све раширенијој садњи винове лозе на Пешчари. Лудаш је и после његовог оснивања задржао водећу улогу, све до изградње пута Е-5, који пролази кроз Хајдуково.

Околина језера крије највећи број археолошких налазишта у околини Суботице, а сматра се да је то било и најинтензивније насељавано подручје током историје. Насеља, некрополе, усамљени гробови, хумке, оставе уз речицу Киреш, на обали Лудашког језера и простора насеља Носа, богата су ризница из периода палеолита, неолита, бакарног доба, средњег века- ренесансног раздобља XИВ и XВ века.

5. Утицај језера Палић на водни режим Лудаша

У прошлости је језеро примало воде са подручја Суботичких шума преко низа влажних ливада, са северозападне стране, на којима су се јављали привремени водотоци у влажним годинама. На основу података са краја XВИИИ века, језеро је било повезано и са Сланим језером, преко влажног подручја са северне стране депресије Чурго.

1817. године Лудаш је спојен са Палићким језером преко канала Беге. Канал је током влажнијих периода одводио вишак воде из Палићког језера у Лудаш, а преко језера у Киреш. Током сувљих периода канал је био без воде, а често се и затрпавао, што је утицало на хидролошки режим језера.

1971. године копањем канала Палић-Лудаш, Палићко језеро се празнило преко Лудаша у Киреш. У периоду од 1971. до 1975. године непречишћене воде Суботице су се уливале у језеро, стварајући дебеле наслаге муља. Копањем канала је уништено Слано језеро, гнездилиште ретких слатинских птичјих врста.

1981. године изграђен је одушни канал, који је у периоду 1981-1990. године пребацио делимично пречишћене воде из првог сектора језера Палић у канал Палић-Лудаш. Главни извор воде за језеро постаје канал Палић-Лудаш.

Од 2000. године се убрзава изградња мреже канализације на подручју насеља Палић. Сакупљене воде после кратког задржавања у лагунама (које се налазе на северном делу Сланог језера) доспевају у канал Палић-Лудаш.

6. Рибљи свет језера

Карактеристична врста некадашњег Лудашког рита је био чиков- риба која се прилагодила великим сезонским осцилацијама температуре и водостаја, што су биле природне одлике плитких степских језера. До шездесетих година, врста је била масовно присутна у плитким, замочвареним деловима језера. Позната је по томе да се лако закопа у муљ и тако преживи један период и без воде. Због загађености, чиков је нестао из језера. Једино се може срести и то у појединачним примерцима, у води Киреша. Чиков је заштићен на територији Војводине, као природна реткост.

Најчешћа риба грабљивица језера је смуђ, нешто ситнији гргеч је такође честа врста. У прошлости најпознатија врста језера је била жути карас. Тренутно се његов број веома смањио и скоро га је потпуно потиснуо  сребрни карас- бабушка.То је врста унесена у наше воде и данас насељава све водотоке Војводине захваљујући свом великом биолошком потенцијалу размножавања и могућности опстанка у водама са малом количином раствореног кисеоника. Женке су у стању да се размножавају и без мужјака- без оплодње. Приликом мреста довољно је присуство само осталих врста шараноликих риба.

Данас је у Лудашу присутно око 19 врста риба, од којих су три- црноока деверика, чиков и сом на листама од националног и међународног значаја.

7. Влажне ливаде

БИЉНИ СВЕТ

Одводњавањем и преоравањем подручја Лудаша, током прошлог века, су уништена станишта многих ретких врста биљака и животиња. Вода, као најзначајнији еколошки фактор утиче на опстанак оваквих станишта. На тресетној подлози, која је у процесу постепеног исушивања још увек се могу наћи орхидеје, док су природне реткости које живе на мочварама и слатинским мочварама присутне само у фрагментима око ушћа Киреша у језеро и на подручју Переша. Иако је површина под влажним ливадама око Лудашког језера знатно умањена, још увек овде расту природне реткости од међународног значаја и неки панонски ендеми.

8. Влажне ливаде

ПТИЦЕ

Језеро са приобалном вегетацијом је тип станишта, за које је већина врста птица везана, како у периоду гнежђења, тако и током селидбе-миграције и зимовања. Одводњавање у прошлом веку је утицало да се неке влажне ливаде исуше и остану без својих птичјих становника.

Ипак, велики број птица се и данас гнезди на преосталим влажним ливадама северно од самог језера, а неке врсте током сеоба, користе ова станишта за одмор и ишрану. На ливадама које су периодично плављене током године (у пролеће и понекад у јесен), хране се и одмарају роде, чапље, патке, шљукарице, а пољска шева, вивак, црвеноноги прудник и многе друге врсте се овде чак и гнезде.