25.06.2018. Понедељак
Предео изузетних одлике „Суботичка песчара”
Предео изузетних одлике "Суботичка пешчара"

Предео изузетних одлика „Суботичка пешчара” се налази уз границу Србије са Мађарском, на подручју Суботичко- Хоргошке пешчаре.

Ово подручје има карактер шумо - степе, са шумским комплексима, већином антропогеног порекла. Природна вредност је условљена карактером и мозаичношћу станишта, међу којима пешчарска, степска и мочварна, дају основни печат високом степену екосистемског биодиверзитета. Најзначајнија су влажна станишта формирана на подлози низијског тресета у долини речице Киреш, која припадају  најугроженијим стаништима у Европи и свету.

Очувани фрагменти природне вегетације на подручју Суботичке пешчаре драгоцена су сведочанства о биљном покривачу Панонске низије у прошлости. Остаци разноврсних изворних биљних заједница скоро свих основних типова вегетације карактеристичних за Војводину, који су заступљени на релативно ограниченом простору са мноштвом биљних врста од посебног научног значаја - специфично су обележје и природна вредност региона.

Међу очуваним природним реткостима, мора се поменути реликтно шумо-степска биљка- шафрањика (Булбоцодиум версицолор), која је синоним за флору Суботичке пешчаре, с обзиром да је ту њено једино налазиште у Војводини и Србији.

Захваљујући постојању барских и мочварних екосистема, као центра миграције и размножавања, регистрован је велики број водоземаца, док је специфичност подручја Суботичко-Хоргошке пешчаре условила појаву и карактеристичне фауне гмизаваца.

Врло је значајно и присуство ретке врсте глодара - слепог кучета (Спалаx леуцодон), која свој живот проводи под земљом, у систему ходника, у потрази за храном - корењем трава, ризомима и луковицама. Ова врста је још пре само сто година била широко распрострањена у Војводини, али претварањем изворних степа у агробиоценозе, њен ареал се знатно смањио.

Од богатог и бројног птичијег света којем одговара пространство и мешавина шуме и степе на пешчари, значајне су птице грабљивице. Врсте као што је белорепан (Халиаеетус албицилла) су постале велика реткост, али се појављују на Пешчари захваљујући новоформираном хранилишту.

Простор је делимично сачувао изворне предеоне карактеристике, настале у интеракцији човека и природе, а на подручју и његовом непосредном окружењу, задржали су се неки облици традиционалног привређивања и живота, као што су појединачни салаши, у којима су, по правилу, остала само старачка домаћинства. Одрживи развој би требало да иде у правцу екстензивног сточарства и увођења старих раса.