24.04.2018. Уторак
Посетилачке стаже
Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза

Специјални резерват природе “ЛУДАШКО ЈЕЗЕРО”

Посетилачка стаза Лудаш - КИРЕШ Источна стаза 2300 м

87_1.jpg

 1. Геолошко - педолошке карактеристике

Лудашко језеро припада еолском типу језера. Језеро је дуго око 4 км и пружа се у правцу север-југ у међудинској удолини. Док се западна обала мање више благо уздиже из језера, дотле је за Лудаш карактеристична висока, стрма, источна лесна обала 5-6 м висока изнад нивоа језера. Висока „жута обала“, коју одликују лесне косе и одсеци, настала је ерозијом таласа под утицајем владајућих ветрова. Такву обалу нема ни једно еолско језеро код нас, па је самим тим интересантна за заштиту као станиште одређених, специфичних биљних и животињских врста и њихових заједница.

Лудаш је плитко низијско језеро. Новија истраживања су утврдила да је северни део језера дубљи, а јужни крај изразито плитак. Дубина воде само на северозападном делу језера достиже 2 метра (максимална дубина 2.25 м), а дубина централног дела језера се креће око 1.5 м. Источна страна језера, названа Суви рит, има дубину мању од једног метра, исто као и јужни део, почевши од чистине Табор.

У околини Лудашког језера има више типова земљишта (последица геолошких, климатских и хидролошких услова). Песак је северно од језера, а лес- источно, западно и јужно. На граници песка и леса се јављају прелазни типови земљишта, а процеси заслањивања стварају разне типове слатина на нижим деловима терена. Различит спектар типова земљишта, условио је појаву великог броја разних типова вегетације и доприноси разноврсности подручја.

2. Заштићене биљне врсте

Природна вегетација у Специјалном резервату природе „Лудашко језеро“ је опстала само у виду мање-више изолованих острваца унутар пољопривредног предела. На тим изолованим фрагментима, разноврсност земљишних типова и одлика заслањених подземних вода да су близу површине, допринели су да биљни покривач чини мозаик специфичних заједница, а то условљава и велику разноврсност животињског света који га прати.

Регистрована су многа станишта ретких, реликтних, ендемичних и глобално значајних врста. Међу њима су орхидеје, гороцвет, козинац, барска перуника и друге. Ове врсте су највреднији представници осетљивих екосистема Панонске низије и шире и законски се штите као природне реткости флоре Србије.

Чишћењем станишта ових врста од непожељне вегетације и контролисаним примењивањем традиционалних начина коришћења простора (кошење, испаша), сачуваћемо те ретке врсте и за будућност.

3. Прстеновање и праћење птица

Богатство орнитофауне Лудашког језера одувек је привлачило многе орнитологе и љубитеље птица. Први запис о птицама Лудаша датира са краја XВИИИ века. На територији Резервата до сада је евидентирано преко 230 врста птица, од којих се половина овде и гнезди, а половина током сеобе долази да се храни и одмори, или проведе период зимовања.

Важан фактор разноврсности орнитофауне је присуство различитих типова станишта. Мозаик поплавних ливада, шумарака и степских станишта, чини са језером недељиву целину значајну за живот бројних врста птица. Ово подручје је изузетно значајна миграторна тачка. Мониторинг сеобе птица се на Лудашу одвија од 1985. године и то је једно од најстаријих места у нашој земљи где је започео јединствен и континуиран програм истраживања селидбе птица.

4. Водни режим језера – Киреш

Најважнија притока језера у прошлости је био водоток Киреш, који је био повезан са језером преко свог плавног подручја, а код високих водостаја је играо и улогу отоке. Повезаност са Кирешом је била од пресудног значаја за квалитет воде језера. Плавно подручје Киреша, (депресија Переш) уз језеро има површину од 80 хектара. У његовом јужном делу, источно од Лудаша, Киреш је формирао језеро у дужини од око један километар, које је било саставни део тадашњег комплекса влажних станишта.

1958. године регулацијом тока Киреша нестаје језеро на поплавном подручју Киреша, на његовом месту се развијају влажне ливаде. Поплаве Киреша се смањују. Киреш се улива у језеро у свом нивоу, канализованом кориту и излази из језера преко уставе код Носе. Ниво језера се регулише уставом, са максималном вредношћу на коти 97,57 метара надморске висине у складу са потребама водопривреде.

1973. године регулацијом вода на целом простору водозахвата Киреша се ствара каналска мрежа за одводњавање. Ниво подземне воде на Перешу се смањује за 1,5 метара, што доводи до изумирања флористичких реткости овог локалитета. На Перешу почиње експлоатација нафте и изграђује се сабирна станица. Изградњом асфалтног пута између Хајдукова и Носе уз обалу језера, насипом пута, Переш се физички одваја од језера. Једини коридор између влажних ливада и језера је канализовано ушће Киреша.

Крајем 80-тих година, као резултат успешног одводњавања региона, прилив воде Киреша се смањује, а главни извор воде за језеро постаје канал Палић-Лудаш.