Specijalni rezervat prirode “SELEVENJSKE PUSTARE”

Posetilačka staza SELEVENJ 3800 m

1.

Specijalni rezervat prirode „Selevenjske pustare“

Površina: 677 ha

Centralna tačka: po Griniču 46°08’37” N-19°53’37” E, po Gaus-Krigeri 5111.675-7414.325

Područje se pruža duž granice Subotičko-Horgoške peščare i lesnog platoa Bačke. Kao granična zona dve geografske oblasti, predstavlja ekoton velikog biodiverziteta. Blizina podzemne vode, koja na talasastom terenu stvara močvare i slatine u neposrednoj blizini ekstremno suvih peščarskih staništa, dodatno povećava raznovrsnost. Ističe se svojim florističnim vrednostima, među njima su veoma atraktivne vrste iz porodice orhideja i perunika. Za neke biljne vrste Rezervat je jedino nalazište u našoj zemlji, ili je jedno od postojećih malobrojnih nalazišta. Od životinjskih vrsta takođe je prisutan veliki broj vrsta od međunarodnog značaja. Područja Rezervata čine fragmenti pustare sa određenim površinama voćnjaka i njiva između dva naselja.

Ovaj pustarski kraj nikada nije bio gusto naseljen i osim ponekog majura ili salaša, ovde se uglavnom napasala stoka. Na području postoje arheološka nalazišta od kojih je srednjovekovno crkvište, Templompart, otkriveno prilikom izgradnje autoputa.

Nekada tradicionalno vinogradskog područje, koje je koristilo klimatske i geološke prednosti peščarske podloge danas ima mnogo više voćnjaka. Uglavnom se gaje jabuke, kruške, breskve i kajsije, a vinogradarstvo je u usponu uz proizvodnju starih sorti kao npr. kadarka i kevedinka.

Stočarstvo, nekada tradicionalna delatnost na pustari, danas nije dovoljno zastupljeno.

Delovi Rezervata/Subjedinice: Volujski pašnjak, Degelica, Bogarzo, Templompart, Selevenjska šuma, Lofej, Traćik, Kilapoš, Stočni pašnjak, Čengeš rampa

2.

Stepa na pesku i lesnim ostrvcima

Otvorena, suva staništa Selevenjskih pustara pokriva stepska vegetacija. Osnovne karakteristike ovog tipa staništa su odraz ekoloških prilika na kontaktu lesa i peska. Na peskovitoj podlozi nestabilna peščarska vegetacija postepeno prerasta u stepsku specifičnih odlika.

Posebno su zanimljive stepe na crnici na “lesnim ostrvcima”. Neznatno su uzdignute nad depresijama koje su pod slatinama. Zbog toga neki slatinski elementi ulaze u građu ovih stepa, što je jedinstveno u širim razmerama. Iskonske stepske pustare su indikatori nekadašnjih kserotermnih staništa, pa u svojoj građi obuhvataju reliktne i endemske vrste, kao što su gorocvet (Adonis vernalis), presličica plava (Muscari botryoides), zatim brojne orhideje- šarenbubac paukoliki (Ophrys sphegodes), plastak (Anacamptis pyramidalis), kao i neke vrste životinja od međunarodnog značaja za očuvanje biološke raznovrsnosti – modrovrana (Coracias garrulus) kao i karakteristična vrsta -  pauk-osa (Argiope bruennichi).

 3.

Plavne šume

Javljaju se u najdubljim depresijama gde je tokom većeg dela godine prisutna zasićenost zemljišta vodom. Floristički je siromašna i sa vrlo slabo razvijenim spratom žbunja. Na obodu šume su pojedinačni primerci bele topole (Populus alba) i hrasta lužnjaka (Quercus robur), a u centru dominira panonski jasen (Fraxinus angustifolia subsp. Pannonica). Dominantan ekološki faktor za opstanak ovog staništa je nivo podzemnih voda.

Nekada su u pustari, depresije sa plavnim šumama, bile utočiste živom svetu u sušnim periodima. Nestanak ovih šuma je posledica uređivanja voda i intenzivne poljoprivrede (njive i voćnjaci). Zbog toga je predeo postajao sve više pust, biodiverzitet se smanjio, ali su i danas prisutne barska perunika (Iris pseudacorus), gatalinka (Hyla arborea), barska kornjača (Emys orbicularis), obična belouška (Natrix natrix), mali slavuj (Luscinia megarhynchos), crna roda (Ciconia nigra) i brojne vrste sitnih glodara.

4.

Mere aktivne zaštite prirode

Bogat i raznovrsan biljni i životinjski svet Selevenjskih pustara je glavni osnov za proglašenje zaštite ovog rezervata panonskog pustarskog karaktera. Na žalost, negativnim uticajem čoveka- narušavanjem vrednosti rezervata, mnogi iskonski stanovnici su ostali bez svog prirodnog okruženja i neophodnih uslova za život. Da bi preživeli, njima je potrebno učešće čoveka. Čišćenjem peščarskih šumskih čistina i stepskih livada od invazivnih vrsta (bagrem, koprivić, cigansko perje i kiselo drvo) se sprečava njihovo zarastanje. Propisno košenje livada u određenom periodu godine (jul mesec), prilagođeno karakteru vegetacije i uslovima i načinu gnežđenja ptica, kao i ograničeno pašarenje sačuvaće ova izuzetno vredna staništa i spasiti od daljeg propadanja. Postavljanjem veštačkih duplji za ptice koje se ovde gnezde, periodičnim hranjenjem i pojenjem, kao i praćenjem promena u biljnom i životinjskom svetu, pomažemo im na pravi način.

Očuvajmo Selevenjske pustare za generacije koje dolaze. Neka i one uživaju u njihovoj jedinstvenoj lepoti.

5.

Selevenjska šuma

Selevenjske pustare se sastoje iz 10 delova, „ostrvskih“ celina okruženih njivama i voćnjacima. Većina delova su otvorena travnata staništa peščarskog, stepskog ili slatinskog tipa. Selevenjska šuma je sekundarni šumski ekosistem, nastao sadnjom u XIX veku. Predstavlja pribežište za živi svet šuma kojih u okruženju više nema, kao i za biljke i životinje šumskih čistina i peščanih dina.

Od ranog proleća do kasne jeseni na svakom koraku nailazimo na zaštićene biljke, od kojih se svojom lepotom naročito ističe prugasti šafran (Crocus reticulatus) i divlje orhideje.

Stara stabla i oborena debla u šumi postaju stanište za veliki broj gljiva i mikroorganizama. U procesu kruženje materije i proticanja energije, one polako razlažu drvo i stvaraju humus i stelju.

Najznačajnije vrste ptica su jastreb (Accipiter gentilis), obični mišari (Buteo buteo), šumska sova (Strix aluco), crna žuna (Dryocopus martius), drozd pevač (Turdus philomelos).

Mala površina šume može da pruži utočište ne samo sitnim životinjama, već i krupnim sisarima – obični jelen (Cervus elaphus), srna (Capreolus capreolus), divlja svinja (Sus scrofa) i obični šakal (Canis aureus).

6.

Šumske čistine

Jedino očuvano šumsko stanište u Rezervatu Selevenjska šuma, prošarana je peščarskim i stepskim čistinama i močvarno-zabarenim depresijama.

Peščarska mikrostaništa na čistinama Selevenjske šume su botanički izuzetno vredna. Zaklonjena okolnim šumskim oazama manje su ugrožena od peskova uz puteve i obrađene parcele. Ove čistine predstavljaju “netaknuta ostrva” gde i dalje žive specifične peščarske zajednice.

Najznačajnije vrste su: peščarska perunika (Iris humilis subsp. arenaria), zelembać (Lacerta viridis) i leganj (Caprimulgus europaeus).

Peščarski šušuljak (Gypsophila arenaria) živi na dve peščarske čistine u Selevenjskoj šumi i to je njegovo jedino nalazište u Srbiji. Malobrojne populacije razvijene na prostorno veoma ograničenom staništu, koje uz to obrasta podrastom agresivnog bagrema, predstavljaju ozbiljne razloge koji bi mogli dovesti do iščezavanja ove vrste.

7.

Nestanak peščara

Tipični otvoreni peskovi, kojih je danas veoma malo na području Selevenjskih pustara, su ili pod pionirskom vegetacijom karakterističnom za još uvek nevezane peskove, ili su pod vegetacijom u različitim fazama obrastanja.

Na nekada otvarane peskove i peščane dine, podsećaju samo male površine u zaštitnoj zoni rezervata. One su pod zasadima voćnjaka, koji su zamenili nekadašnje vinograde, a dosta je i napuštenih površina pod ruderalnom vegetacijom. Pojasevi peska koji obrubljuju puteve unutar rezervata, staništa su tipičnih peščarskih vrsta s obzirom da na njima vetar stalno prevejava pesak.

Dinski reljef otvorenih peskova ima veliki značaj za vrste biljaka i životinja koje podnose specifične sušne uslove života. Tipični predstavnici su kovilje (Stipa capillata), srčanica (Onosma arenarium), mravinji lav (Myrmeleon formicarius), stepski gušter (Podarcis tauricus), poljska ševa (Alauda arvensis), stepska trepteljka (Anthus campestris), pupavac (Upupa epops), rusi svarčak (Lanius collurio).

 8.

Gazdovanje na starinski način

Nekada su se pustare i peščare koristile za ispašu i čuvanje stoke, naročito ovaca. Vlažne livade su bile košene nakon visokih voda u proleće i u jesen. Na taj način je na svim travnatim staništima održan specifični karakter zeljastih biljnih zajednica. Prestanak tradicionalnog korišćenja prirodnih resursa izazivao je nepovoljne promene u strukturi biljnih zajednica.

Velike površine pod vinogradima i monokulturama useva predstavljaju selektivno propusne barijere za mnoge vrste, jer su se predeone karakteristike bitno izmenile.

Povratak tradicionalnom načinu obrade vinograda, pašarenju i tradicionalnom stočarenju unutar Rezervata je način da se doprinese stabilnosti i očuvanju autohtone prirode Selevenjskih pustara.

9.

Biljni i životinjski svet peščare

Otvoreni peskovi Selevenjskih pustara predstavljaju stanište za veliki broj prirodnih retkosti.

Ovde svoje utočište nalaze veoma retke i ugrožene vrste biljaka, kao što su ibrišim karanfil (Dianthus superbus) i sibirska perunika (Iris sibirica). Javljaju se, takođe i endemske vrste – peščarski mrazovac (Colchicum arenarium) i žednjak peščarski (Sedum sartorianum), kao i druge značajne vrste – kozinac rutavi (Astragalus dasyanthus), granati kosatik (Anthericum ramosum), kratkoglavičasta palamida (Cirsium brachycephalum) i kalužđerka purpurna (Epipactis atrorubens). Od zaštićenih insekata, svakako moramo pomenuti skakavca (Acrida ungarica), od vodozemaca je značajna šumska žaba (Rana dalmatina) i obična češnjarka (Pelobates fuscus). Iz grupe gmizavaca je karakteristična smukulja (Coronella austriaca), a od ptica se pojavljuje crnoglava travarka (Saxicola rubicola), pčelarica (Merops apiaster) i velika strnadica (Emberiza calandra). U velikom broju se javljaju i predstavnici grupe sisara – evropski jež (Erinaceus europaeus), kuna zlatica (Martes martes), jazavac (Meles meles) i lisica (Vulpes vulpes).

10.

Ugroženost vrsta

Položaj rezervata, različiti tipovi zemljišta, slane vode u blizini površine, doprineli su formiranju mozaika specifičnih mozaičkih asocijacija (otvorenih stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih, peskovitih i šumskih staništa), što je uslovio i raznoliku faunu.

Registrovano je mnogo staništa retkih, reliktnih, globalno ugroženih vrsta, od kojih je većina na crvenoj listi flore Srbije. Ove zaštićene vrste su najvredniji predstavnici osetljivih ekosistema Panonske nizije i šireg regiona.

U Rezervatu se javljaju i druge vrste, ugrožene u Vojvodini: svećica (Gentiana pneumonanthe), močvarni mravnik (Phengaris teleius), Isophia costata, sivi svračak (Lanius minor), bregunica (Riparia riparia) i soko lastavičar (Falco subbuteo).

 11.

Čovek i priroda

 Tradicionalna i umerena obrada zemlje je sačuvala dragocena ishodna staništa Selevenjske pustare. Međutim, tokom poslednja dva veka, intenziviranje poljoprivrede i drugih aktivnosti su doveli do značajnih izmena u izgledu predela u rezervatu. Preterana obrada zemlje, poljoprivredne monokulture, pojava invazivnih biljnih i životinjskih vrsta, dovele su do značajnog smanjenja biološke raznovrsnosti. Loše upravljanje vodama na celom području, prekomerna ispaša, kao i nedostatak ispaše, neovlašćeno sakupljanje retkih i ugroženih vrsta biljaka i životinja, ilegalna odlagališta smeća, upotreba hemikalija i uzurpacija terena, dovelo je do transformacije ovog predela. U interesu svih nas je da sačuvamo naše prirodne vrednosti. Međutim, u prirodi čoveka je da tek kad izgubi neku vrednost, postane svestan njenog značaja.

 Sačuvajmo Selevenjske pustare za buduće generacije, tako da i one mogu da uživaju u lepoti!

12.

Živi svet vlažnih livada

Najniži delovi rezervata su pod trskom na koju se nastavlja travna vegetacija i vegetacija povremeno plavljenih livada. Ova tipična vlažna staništa su pod vodom tokom većeg dela godine i vegetacionog perioda većine biljnih vrsta. Od prirodnih retkosti vlažnih livada, izdvaja se veliki šuškavac (Rhinanthus alectorolophus), koji je endemska vrsta Panonske nizije. Takođe, na istom staništu živi i veliki kaćunak (Anacamptis laxiflora), čija je ugroženost sve veća, zbog isušivanja staništa i sve manjeg broja vlažnih godina, kada se područje plavi.