Već više od godinu dana se na Paliću ostvaruje dugogodišnja ideja upravljača ovog zaštićenog područja – ispaša autohtonom rasom goveda - jedinkama podolskog govečeta.

Pod uticajem promene vodnog režima i drugih ekoloških faktora, sukcesija ekosistema je uzela maha i bez kontrolisanih aktivnosti na sprovođenju mera aktivne zaštite, neminovno je propadanje značajnih staništa. Priliv velike količine organskih soli, izmenjeni uslovi biotopa i neadekvatno održavanje, doveli su do stvaranja pogodnih uslova za razvoj trske (Phragmites communis), koja je sada na ovom području dominantna vrsta. U cilju usporavanja ovog procesa, upravljač godinama sprovodi mere aktivne zaštite prirode - košenjem, kako bi se omogućio opstanak retkim i ugroženim vrstama, kao i očuvanje staništa.

Prošle godine se revitalizacija  ispašom na lokalitetu „Malo pojilo“ - većim delom u II, a manjim u III stepenu zaštite u okviru Parka prirode „Palić“ - odvijala izuzetno dobro. Prostor vlažne (močvarne) livade na koju se nadovezuje slatinska livada, a na višim terenima  nastavlja stepa) se uspešno revitalizuje. Od 2015. godine lokalitet je оgrаđen, isprеd оgrаdе je pоstаvljen еlеktrični pаstir i konstruisana je jedna nаdstrеšnica (mоntаžna – prеnоsiva), gdе se stоkа sklаnjа оd nеpоvоlјnih mеtеоrоlоških uslоvа. Krajem 2015.  puštena je šest jedinki sivih goveda (podolsko goveče - Bos primigenius taurus hungaricus), i već su uočene značajne razlike u odnosu na prethodni izgled terena – značajno smanjenje količine trske usled ispaše. Ispаšа se rеаlizovala tоkоm cеlе 2016. gоdinе i pokazala se kао veoma еfikаsаn nаčin оdržаvаnjа stаništа. Trska je skoro u potpunosti nestala sa terena, pojavile su se i biljke karakteristične za pomenuta staništa - zabeleženi su primerci velikog kaćuna (Anacamptis laxiflora) – strogo zaštićene vrste. Identifikovane su i jedinke indikatorskih vrsta slatina i to iz svih očekivanih grupa biljaka i životinja.

Iz istorijskih izvora je poznato da ekološka povezanost goveda i travnih zajednica traje već hiljadama godina. Podolsko goveče je postalo najznačajnija rasa za održavanje zaštićenih travnih staništa i revitalizaciju močvarnih staništa, jer nije preterano zahtevno i rado se hrani mladom trskom. Već naredne godine očekujemo da će se i kod nas videti prvi rezultati – potiskivanje trske i revitalizacija  močvarne i slatinske livade. U planu je da se ispaša realizuje tokom cele godine i, ukoliko se pokaže kao efikasan način održavanja staništa, da se isti model primenjuje i na drugim lokalitetima na Paliću i u drugim zaštićenim područjima. Pored ciljeva koji se odnose na aktivnu zaštitu prirode, projekat će zbog velike atraktivnosti ovih životinja obogatiti i ekoturističku ponudu Palića.

Inače, podolsko goveče potiče direktno od Evropskog divljeg govečeta (Bos primigenius Bojanus). Ova i njima slična goveda bila su raširena u prošlosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Gajena su u Podoliji (otuda im ime, oblast u Ukrajini), Voliniji, Galiciji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Vojvodini i Slavoniji. Međutim u 18. i 19. veku smanjuju se površine pašnjaka na kojima se ona gaje zbog širenja oranica, neodrživog gazdovanja i ubrzane industrijalizacije, pa se tako ova rasa našla gotovo na rubu opstanka. Prema statusu ugroženosti danas, podolsko goveče u Republici Srbiji se ubraja u grupu ugroženo održive rase. To znači da je rasa ugrožena, ali da su preduzete aktivnosti na njenoj konzervaciji i očuvanju.